Sreda, Decembar 25, 2013
Menjam stan u bulevaru očajnih... u soliteru pospanih, na spratu sasvim pogrešnih.
Negde sam čula da je čovek onoliko nesrećan koliko to dozvoli sebi.
Ja sam uspela malopre da pronađem sliku od pre par godina... gde se smejem od uva do uva, imam 20 kila manje i uživam :).
I koji se đavo desio sa mnom, volela bih da mogu samoj sebi da odgovorim...
Šta me to tera da sebe tretiram kako tretiram, nije mi jasno. Gde mi je volja, gde mi je mozak, gde mi je sve? Šta se koji đavo dešava sa mnom više.
Mene nije sramota da priznam da mi treba stručna pomoć. Šta ću. Bolje mda mi neko pomogne da se iščupam iz ovoga nego da ostanem ovako zaglavljena ni tu ni tamo. (:
A ispiti. Sačuvaj Bože. Imam utisak da mi se smeši kraj školovanja :D.
