"Zapamti datum. Preseci i kreni dalje."
Treba mene neko da lomi i da lomi i da lomi i da lomi i da ponizi gadno da bi meni neke stvari došle do mozga. E valjda se uspeli. Ti sa tim tvojim, sve je okej, samo se ne javljam... a on sa onim, volim te.
Uvek sam bila od onih što pokazuju šta osećaju po svaku cenu... koliko god da ih to na kraju košta. Jer jednostavno, to je ono što jesam. Ali, izgleda da su ljudi, bar ovi sa kojima ja imam dodir, STOKA... i neke stvari ne umeju da cene.
Ja sam od onih koje svi vole, ali svi imaju nekog drugog. A ti, idiote, čekaj svakog da se smiluje i da shvati. I šta sad? Meni će ceo život da prođe tako što sam prvo čekala njega da se sredi... i vrati na staro... da vidi da sam tu... a onda tako što sad čekam tebe? I šta čekam? Šta koji đavo ja više čekam?
Toliko sam besna sama na sebe, da to nije zdravo. A možda i jeste. Možda se nikad ne bih naoštrila ovako kako sma sad, da nešto konačno uradim sama sa sobom i sa svojim životom.
Ne treba mi NIKO kome ne trebam ja. :)
