Wish you knew.
Nešto me je uhvatilo neko radno raspoloženje... za ne verovati. :)
Čak sam i papire razvrstala, poslagala, očistila pribor, sve. :O Četke. Koje ne čistim nikad.
Sve je okej.
I evo me, sedim i radim.
Kao konj.
I fino je.
Koliko meni raspoloženje varira iz minuta u minut, čini mi se da stvarno nije zdravo.
No... rešila sam da odradim taj kolokvijum kako treba, kako znam i umem... i da gazim.
Čak sam osmislila projekat koji želim da radim pored toga. I počela da radim na njemu.
I tako.
Šta znam...
I poklon sam ti spremila.
A nemaš pojma.
Nit' ćeš imati... :)
Sećaš se kako si mi jednom pomenuo da skupljaš one šećeriće iz kafića?
E vidiš, angažovala sam bukvalno svaku osobu koju znam da mi skuplja iste... jer ja ne izlazim.. i fascinantno mi je koliko sam pomoći dobila za tako nešto :). Toliko da sam ti kutiju napunila šećerićima iz pola Evrope bukvalno... :)
Sutra će mi ujak odštampati knjigu "Zato što te volim" koju volim najviše na svetu, jer nemam pare da je kupim...
Koja će da završi u toj istoj kutiji.
I radim na još nečemu, umesto pisma i čestitke...
I radujem se tom novogodišnjem paketiću koji ću ti poslati obojenog u tvoje omiljene boje :) više nego bilo kom koji bih nekad primila sama.
Znaš...
Za jedan tvoj osmeh i trenutak sreće, prave sreće, ne znam šta ne bih uradila.
Ti. Ne znaš.
Apsolutno nemaš pojma koliko te volim.
Budalo jedna.
