Nedelja, Decembar 15, 2013
http://www.youtube.com/watch?v=3pTXWatoiWc pam pa ra ram.
Danas biram da ne verujem. Jer mi je tako jutro i počelo. Ceo život ja verujem u neki klinac... i nadam se... i planiram... i čuvam. I pogodi šta? To nešto uvek propadne. Ovako... ne očekujem ništa, ne verujem u ništa, i ako ništa, ne mogu da se razočaram u bilo šta. A što sam ustala na levu nogu, i na siv oblak od jutros, to nema ni veze.
Sopstvena negativnost me grize onako, kao miš... po malo. Po malo. Al' sasvim dovoljno da napravi ludačku štetu. No, šta je tu. Imam varijantu, da se zabijem u krevet, da kukam sama sa sobom i da preplačem ceo dan. I da odem sad, da operem sudove, i da nastavim da učim. Što mi nešto primamljivije zvuči od sažaljevanja same sebe. Bez razloga. :)
Fali mi.
Sve mi fali.
Al' nemam utisak da fali i tebi.
I zato biram da se sklonim. Malo.
Eto.
A više nego ikad bih volela da me nađeš.
Samo nisam siguran da hoćeš.
