Nedelja, Januar 05, 2014
"I saw your face in a crowded place, and I don't know what to do. You're beautiful."
Znaš kako kažu: "Osećam se... *tako-i-tako*"... E vidiš, ja se ne osećam. Imam utisak da me guta neka dobro poznata crna rupa. Ne ide mi se ponovo za Beograd. Ne ostaje mi se ovde. Ne znam šta ću sama sa sobom. :)
I ježim se od pomisli da ću otići sutra u selo, i za dva dana nazad u stan, sama, SKROZ SAMA, neodređeno, jer cimer neće da se vraća skoro... i to da moram malo da se suočim sama sa sobom JEBENE TRI NEDELJE PRED ISPITE. A moram da ih dam. Kako znam i umem. Ne smem da dozvolim sebi luksuz da padnem jedan jedini ispit, jer je nekom logikom mog faksa, jedan izgubljeni stručni predmet, izgubljena cela godina. Ale. Milina. :)
I muka mi je kad samo pomislim na to. :)
Al' ću da ga završim kako znam i umem.
I čudno mi je, imam utisak da ću da skrenem, ako već nisam. :)
A sve onako, na finjaka.
I frustrirana sam, užasno mnogo. I samo čekam da skinem sa vrata ceo januar. I krivo mi je što neću ići u Bosnu. Ali neću. Ne mogu. Vezaću se još više za nekog, sa kim ne mogu da budem, i koji će mi moj više sve to? Koji? Beži bre.
Bar ću da probam da se pridržavam načina ishrane i vežbi. I čega već. Ne znam.
Teško mi je da dišem. Danas, nešto posebno. A i inače. :)
Al' jebiga.
Idemo dalje.
sve imam utisak da će ceo život da mi prođe tako, uz klinac... da ništa neću da uradim sama sa sobom.
