"Nemam te. Jer iz dana u dan ja sve bolje te znam... neka druga te ljubi, a to više nisam ja." :)
Zaboravio sam koliko si komplikovana. Rekao je, onako, usput, dok smo pričali.
Možda nisi ni svestan koliko pamtim svaku reč koju izgovoriš... i koliko mi je upečatljivo ostalo njeno ime, i ono da je JEDINA koja ti se baš dopadala :). I sve češće viđam po onom šugavom fejsu neke stvari... i sve se ređe čujemo. I sve smo dalji i dalji.
I sve više i više bežim u neke još sumanutije stvari. I sve sam dalja i sama. Od tebe i od svega toga. A nisam htela tako.
A od njega svesno bežim, jer znam i ko je i šta je, i sve to ni na šta dobro ne može da izađe. Ali znaš, kad ne vredi... Dođe, nasmeje se, pogubim se... Legnemo, gledamo film, izgubim pojam o celom svetu... Dišem. Poljubi me. Puf. Sutradan, nikom ništa. To je ono što me izluđuje.
I svaki put, izađem iz jedne katastrofe, uletim u još veću...
Ne znam šta je to u meni što privlači sve takve čudne stvari.. ali očigledno nešto jeste. Iskreno, više se i ne bunim. Radim onako kako mi odgovara u trenutku.
Samoj sebi ne bih priznala da počinje da mi se sviđa i da mi znači užasno. To je neko sa kim ja treba da provedem svaki jebeni dan naredne dve ipo godine na fakultetu. Ne smem to da radim sebi. :)
A ni njemu.
A počela sam da se sređujem fizički. Do sad sam na faksu isto, iz skoro svega uzela maksimum, negde mi fali po 3, 4 boda (: ... moji roditelji ne mogu da veruju šta se dešava. Nikad nisam bila ne znam koji đak. NI u osnovnoj ni u srednjoj, sve me je mrzelo. Sve sam mrzela. Bljak.
A sad... :) Uživam. I radim, dan i noć, dan i noć, bukvalno! Ne sećam se da sam skoro legla pre 2, 3, 4 :) i uživam!
Molim Boga da mi sačuva ovo malo živaca što imam. Sve ostalo će doći na svoje!
