I take a deep breath and I get a real high and I scream from the top of my lungs! (:
Do četiri jutros sam zaginula sa mastilima, bojama, olovkama, papirima, kolažima, ne znam ni ja čim... da bih prvi put u životu čula, odlično si to uradila! I još, kolokvijum, prođe, začuđujuće dobro. I izvučem i maksimum na seminarskom. I tako. Šta znam...
I jutros sam se nakanila, otišla na Vma, i dobila taj plan ishrane i sve to. :)
I sad idemo dalje.
Nekako sam rešila da ova godina, bude moja godina. Da sredim samu sebe do toga da kad se sledeće januara pogledam u ogledalo mogu da kažem sebi, USPELA SI.
Hoću da očistim godinu u junu. Hoću da radim celo leto. Hoću da skupim pare za fotoaparat. Hoću da smršam i da se sredim. Hoću da zapušim usta ovima što hoće da se "druže sa mnom". Neću da imam dečka. Neću ništa. Hoću samo da se dovedem u red i psihički i fizički. I hoću da naučim da kontrolišem samu sebe.
I stalno čekam neko, sutra, od sutra ću ovo, od sutra ću ono... jutros sam ustala, i rekla, od sad. :)
I nekako, prvi put verujem u sebe. Iskreno.
I prvi put stvarno imam želju da uradim nešto i da to nešto promenim. Jer ovo ovako ne ide.
Neću više da stanem ispred ogledala, i da mrzim ono što vidim. I neću više da budem mrtva iznutra. Onako. Prazna.
Hoću da budem zadovoljna onim što sam, i onim što radim.
Ako ništa, odličan mi je podstrek to što mi je godina započela desetkama, i jakom devetkom koju sam profesor hoće da poništi da odgovaram za deset, jer kaže da mogu. Šta više?
Imam podršku troje, ljudi koji mi nenormalno znače. I podršku svojih.
Neko za ceo život, nema to.
I šta, sa nepunih 20 treba da sažaljevam sebe. Neka hvala.
I u pravu je kad kaže da patetišem. Mnogo ja jedem govna. I tražim sebi izgovore i opravdanja. I idealizujem sve.
I nema više. :)
Ako ja ne zavolim sebe, ni je ni čudo što niko drugi neće umeti da me voli.
