Nisam znala šta sam sve.
Eno, pre dva dana započela sam projekat za digitalnu sliku, iliti predmet koji imam na fakultetu, za ispit. :)
Rešila sam da se bavim pitanjem identiteta... i ispitivala sam sve moguće ljude koji su bili voljni da izdvoje par minuta, da napišu šta sam... :)
OD toga da sam poludela, da sam kinder jaje, preko toga da sam trapava, smotana, zanimljiva, šašava, budala, ovakva i onakva. hahaha Nisam ni znala zapravo kako me ljudi vide. Oni koji me znaju, oni koje volim, oni koji misle da me znaju, oni koje ne volim, oni koje znam iz viđenja... :) I divno mi je koliko se ljudi odazvalo... i koliko mi je pomoglo. :)
Ono što mi je još zanimljivije je zapravo to koliko ja sama o sebi imam loše mišljenje. I koliko se kose jedno s drugim moje viđenje sebe i njihovo viđenje mene... :)
I nekako, imam utisak da će ovaj rad stvarno biti nešto!
A napolju je sneg. Predivan. I sve je belo. A meni je u sobi taman...
Meka, najmekša moguća pidžama... šoljetina kafe, limunada i knjige za ispit. Pa idemo :).
Niko mi nije rekao da je moguće zavoleti ovaj grad... i ovo mesto.. i sve ovo zajedno. :)
Niko mi nije rekao da će biti teško, ali da će vredeti...
I bolje što nije.
Možda ne bih umela da cenim sve to.
