Sreda, Januar 01, 2014
"Neke se noći naprosto dogode."
Nije mi se čekala Nova godina uopšte. Do tih pola osam uveče, presedela sam u svojoj sobi i preplakala ceo dan. I nateram se da izađem iz kuće. Dok su se svi lickali i pickali, ja sam navukla pantalone i bluzu najobičniju, i otišla. I uživala kao nikad u životu.
Spustila ručnu i pričala sa ljudima. Upoznala dečka kog sam celog leto gledala preko puta bašte... jer mi je bio kolega i radio je u kafiću do nas.
Ništa se konkretno desilo nije. Samo je baš bilo lepo.
Sedeli smo i pričali do pet ujutru... onda me je zagrlio, i tu sam zaspala. :)
Tj. tu smo zaspali.
To je na neki način bio prvi put da sam se probudila uz nekog. I onda smo nastavili da pričamo tako o svemu i svačemu. O stavovima nekim, o vezama, o nekim stvarima bitnim za nas... mislim, za mene lično i za njega lično, ne zajedno. I iskreno, prvi put mi se desilo da sam upoznala nekog ko je normalan... i ko mi se na prvu loptu dopao kao osoba :).
I ne želim da se zalećem. I ne želim da se upuštam ni u šta. Samo ne želim ni da se razočaram opet.
Drago mi je bar da sam upoznala nekog, i da sam videla da dobrih i normalnih ljudi još ima... samo se jako teško sreću. :)
Sve u svemu, ovo je bila jedna od najlepših ako ne i najlepša Nova...
Iza sebe sam ostavila sve što me je vuklo na dole. I u Novu ušla nasmejana. :)
A šta će dalje da bude, ko će ga znati.
Ne dajem više pet para za nekog, ko ne mari za mene i za to da li me ima u svom životu ili ne.. :) Ko god taj neko bio.
