Ponedeljak, April 21, 2014
"Izmišljam bajku, čudnu naopaku uspavanku, da od nje budna ostane."
Ponekad pomislim da je bolje da zaspi... nego da trpi sav ovaj teror. Pa mi bude krivo. Ne znam šta je teže. Gledati njega kako se kida. Gledati njih kako se kidaju oko njega. Čuvati sve u sebi, a biti apsolutno nemoćan da promeniš bilo šta.
Sve češće mi se vraćaju slike kad sam bila mala. Deda i ja. Dve kolege. hahah... ej :)
Zavučem se na stepeničice kod njega u radionicu pa pravim krš. Sedim i pričam kako imam muža koji neće da me sluša i ćerku koju vodim u Čačak da kupimo jaja... pa me vodi na brdo da se sankamo... pa me prevrne u šanas pored, pa trčkam za njim i psujem ga, a on ne provali da sam pala... hahhaha.. pa mu se zavučem u vreću, i čekam da mi priča basne... a on zatrokira na pola, prispava mu se, pa ga budim, buškam, ina kraju ja ispričam njemu pa zaspimo. :)
Bilo je i toga da mu bude dosadno, ja budem nemirna, pa on dok radi strpa mene u onu nosiljku za prasiće za traktor... imam negde i snimak :)...
Kakvo detinjstvo sam ja imala pored tog čoveka, nešto je što niko ne može da mi oduzme i zameni. Teško mi je da vidim čoveka koji je ceo život bio takva ljudina i gromada... kako se topi i nestaje svakog dana.
Obećala sam sebi da ću ga pamtiti po dobrom, jer po lošem i da hoću, nemam.
Svet je bio jedno veliko igralište kad su mama i tata, i baka i deka bili heroji mog sveta... kad su oni bili ti koji sve probleme reše i koji me čuvaju. Kad ništa nisam znala... i kad sam uživala u svakom danu. A vreme je tako odletelo...
Krivo mi je što neće imati priliku da upozna moju decu jednog dana. I što neće moći s njima da bude makar ni delić onog što je bio sa mnom.
Ja sam svog pradedu obožavala. A taj je tek bio za priču. :)
Umorna sam. Ne smem ni da pomislim kako je njemu.
I krivo mi je. Užasno mi je krivo.
A sramota me je.
On leži, i ćuti. Ne progovara. Katkad kaže šta da uradimo za njega... i šuška. Ne znam odakle crpi energiju, ali sam ponosna na njega.
I nekako, lakše mi je da se vodim onim... da ljudi umiru kad umre sećanje na njih.
Što se mene tiče, taj će dekica biti besmrtan. :)
