"I sve se polako topi, topi u ništa."
Nema pakla kao što je tvoj pakao,
nijedan se ne može porediti,
dok se previjaš u čaršavima noću,
dupe ti se smrzava,
tvoj um gori,
sve je tako glupo, glupo,
dok si okovan u svom jadnom telu i
svom jadnom životu
i sve se polako topi, topi
u ništa.
Zanima me da l' ću jednom uspeti da nateram sebe da prestanem da jedem, da počnem da radim nešto sa svojim životom, i da spremim ispite konačno.
Spavam. Dan i noć. Ništa drugo ne radim.
Katkad mi se čini da samo u snu pobegnem od svega, i onda se probudim i skontam da ništa nisam stigla da uradim... izbedačim se još više, pa ajmo u krug.
:)
Nemam više ni čim da plačem. Ni čim da se smejem.
Ništa.
Ljuska sam. Pregažena.
Ništa drugo.
I čekam da mi telefon zazvoni, da umrem lepo. S njim.
