Ja bi' mog'o da mogu.

"Kaže, na dlanu ne vidi me. A ja neću ništa osim nje."

Od nekih ljudi nekad moraš da digneš ruke, da ne bi digao od sebe. Drma me neki period kad po svaku cenu želim da se iščupam iz ovog bunila koje me je obuzelo, da se sredim i da sredim sve što sam zabralja do sad.
Dan je predivan. Fali mi neko da ga provedem s njim. U to ime, sređujem stan, kuvam kafu i napadam pravo. (:
Kontam, biće vremena i za lepše stvari... tačnije, nadam se da hoće. (: A ne znam da li će.
S dna svaka staza vodi na gore, onog momenta kad prestaneš da juriš sam svoj rep i da ganjaš prošlost. Valjda je vreme, da ukočim, i teram dalje. Ne vidim drugo rešenje.
I ovo će jednom biti smešno, kao i mnogo toga od pre. (:
Videćemo.
Nedostaješ mi. Baš.
Ali obzirom da nemam tu povratnu informaciju, ubeđujem sebe da blediš.
Ko zna, možda stvarno i nestaneš. K'o i svako do sad.