Zaboravih da vam se predstavim, izvinite, ja sam Peđa. '75. godište. Tu, iz Kraljeva..."
Živote, kad te ovo sačeka, šta treba da pomisliš? S kojom nadom u bolje sutra treba da otvoriš oči svako jebeno jutro?
Taj isti hirurg, bio mi je komšija. Neverovatno fin čovek, uvek nasmejan i neopisivo prijatan i drag.Nek' mu je laka crna zemlja. Neko je ostao bez oca, neko bez muža, neko bez dede... a zbog čega? Zato što se tamo neko diglo da ga ubije? A znaš šta je još gore? ŠTo su komentari na to, AKO, TAKO I TREBA... POČELO JE. VREME JE I BILO. TAKO I TREBA KAD SU SVI KORUMPIRANI. Pa pizda vam materina, bez da 'prostite, jer nemate šta... Kako vas samo nije sramota? Tako je lako svaliti sve na drugog. Tako je lako, kad se "nekom drugom" sve to događa...
Sramota me je. Nećete da vas neko generalizuje i deklariše kao ovakve ili onakve, ali zato bez pardona to isto radite drugima? Smeta vam prst u oku koji sami sebi nabijate? Veseli.
Moj grad više nije moj. Ja sam se prelaska u Beograd užasavala jer sam ga smatrala divljim i necivilizovanim, a u ovih par meseci, to isto Kraljevo, pretvori se u Divlji Zapad. Ovaj krade satove i obije izloge, ovde su iznabadali ovog dečka, u parku kod železničke su ubili drugog, na stanicu su zaplenili toliko i toliko droge, ubili su načelnika hirurgije ispred pekabete, vojnik se ubio zbog čega? Alo, aman.
Kakvi ste to ljudi? Kakvi smo to ljudi? Kakav smo to narod? Kako iko može da ostane nem na to. Zašto je svima parola, JA TU NIŠTA NE MOGU, I ŠTA ME BRIGA, NE DEŠAVA SE MENI? Pa dešava se, još kako se dešava, baš tebi. Tebi što čitaš. Danas je ubijen moj komšija. Sutra ću možda ja biti maknuta tako, isto jer se nekom dig'o. Prekosutra ti. I gde odosmo? Ovamo mi neki klinac "trebe" korumpirane ove ili one, hapse neke "mafijaše" i ove i one... a ko nam sve hoda slobodno ulicama i ko sve ima vozačku dozvolu, dozvolu za oružje i šta sve već? Ko? I ko to kontroliše?
Zato što smo propalice kakve jesmo, uz čast onoj maloj šaci izuzetaka čiji glas ne može ni da se čuje u moru ovih nakaza, zato nam i jeste ovako.
Jebem ti zemlju u kojoj, danas, u vozu za Beograd, baba uleće, preskače mene, tri torbe i moju baku samo da bi zalepila dupe za sedište. Dabogda ga više ne digla odatle. I moja je baka stara, i bolesna, pa ako trči za vozom da ne pobegne, nikad ne ubija laktovima ljude oko sebe da bi ušla prva niti prolazi kroz bubrege drugih ljudi, kao 90% ovih danas... nego stane mirno i ćuti, čeka.. ako joj neko ustane, zahvali se i sedne. Gde je bre poštovanje? Gde je obraz?
Kakav to čovek ima đon umesto obraza? Kakav? I to kaljav đon, debeo pet metara.
Jebem ti zemlju u kojoj je jedan kriminalac "umetnik", drži šou na televiziji koju treba zakonom zabraniti zbog svih sranja koja prikazuje... a za nas, što studiramo umetnost, i za ljude koji su je završili nema tračka nade da će naći posao i raditi nešto lepo i korisno ovde gde smo...
Jebem ti zemlju u kojoj se ne zna ko pije, ko plaća...
Jebem ti zemlju u kojoj se veća pažnja posvećuje starletama i kojekakvim pevaljkama, a deca nam umiru jer nemaju para za lečenje.
Jebem ti zemlju u kojoj ni na utakmicu ne možeš da odeš mirno, jer ne znaš ko će glavu da ti otkine.
Jebem ti zemlju, iz koje, svako ko išta vredi i ima šansu da ode, odlazi... a ko nema, ostaje ovde da satruli sa đubradi koja ostaje.
Žali Bože.
O sramota me je, kunem se, sramota me je i odakle sam, i s kim sve delim vazduh.
