Nedelja, Februar 02, 2014
"Sve je im'o, ništa im'o nije."
Sav se rad i trud isplatio. Sve desetke imam. I pogodi šta... osećam se prazno. I nikako. I sve je... nešto... ne znam ni ja šta je :).
Nedostaje mi. Mislim, ne nedostaje mi. Kreten je. A opet... nedostaje mi samo da bude tu... da legnemo na krevet i da pričamo do četiri ujutru... da se glupiramo... da crtamo, da slušamo muziku... da ne znam. Mrzim samu sebe. Mrzim samu sebe Boga mi mog, što mi nedostaje. Zaklela sam se samoj sebi da U ŽIVOTU više neću progovoriti s njim. Ne znam šta da se desi. A umrla bih na mestu da mu se nešto ne daj Bože desi.
I stvarno mu želim sve najbolje. Samo sam razočarana. I besna. I umorna... :)
I krivo mi je što ne mogu da ga pozovem i da mu se izvrištim sva srećna EEEEEEEEEEEEEEEEEEEJ, IMAM SVE DESETKE JEBOTE!!! SVEEEEEEEEEEE! KOD ONE PROFESORKE KOJA MI JE MOZAK PROBILA IMAM 2 DESETKE, IZ OBA PREDMETA! POKIDALA SAM ISPITE. TATA JE SREĆAN. URADILA SAM I VIDEO ONAJ. SVE!!! DOĐI DA PIJEMO PIVO I DA GLEDAMO FILM.
E. Krivo mi je. Jeste, Boga mi mog. Al' sad da me pozove na telefon, ne bih se javila. Da se pojavi na vratima, ne bih ih otvorila. Da počne da plače, ne bih ga pogledala. Zato što je strvina, zato što me je slagao i zato što nije ispao čovek. I zato što me je povredio užasno.
A On... On je tek svoja pesma :).
Gospodin "Nisam Za Vezu, Ja Sam Vječno Slobodna Duša"... okej. Obožavam ga takvog kakav je, ali kontam da nema svrhe ni to više.
I evo ti, gde sam, šta sam... tu sam. Sama.
Košava me je dokotrljala do stana... gazda mi je popravio srećom sijalicu. I doneo kvarcnu. Pa više ne spavam u hladnjači nego u pokvarenom frižideru recimo. Grlo me grebe. Umor me je savladao. Indeks pun tih nekih desetki mi stoji na stolu... i čeka još samo engleski i vajanje. A meni se ne živi. Dođe mi da bukvalno da prespavam sve ovo.
Šta će mi sve, kad nemam s kim da podelim?
Ne znam što su me vaspitali i napravili tako... al' meni sreća nije sreća ako nemam s kim da se radujem. I nisam srećna.
I muka mi je od svega.
Zato mi i jeste prosek 10.0, zato što me jedino to neko učenje i rad drže tu gde sam. :)
Jer kad ne razmišljam kako sam, ja umem i da budem dobro.
Sad trenutno, nisam.
Al' hvala što ne pitaš. Nije kao da je bitno.
