"What am I darling, a boy you can fear, or your biggest mistake?"
Nekad imam utisak da noć nikad neće da se završi. A samo što je počela. Da će tako da me kruni kao miš, ko zna do kad. Pogotovo kad sam gladna, a u frižideru je ostalo još 10 jaja, od kojih mi je apsolutno muka, jer ih jedem svaki dan. Al' kontam, studentski život, bla bla. Nisam pojma imala o čemu ti ljudi pričaju dok nisam počela da živim sama.
Nešto sam danas, i ovih dana inače, u minusu s raspoloženjem. Pogotovo od kako mi je rekao da nije za ljude, za društvo i bilo šta... i da neće skoro da ga prođe. Možda sam ja sebična, ali takvo ponašanje smatram sebičnim.
Mene ljudi generalno ne shvataju ozbiljno, zato što sam uvek nasmejana. A ja ne shvatam njih. I ne želim da ih shvatim. Onog momenta, kad bih prestala da se smejem, suze bi mi same krenule... bukvalno, same od sebe. Dešavalo se. Zato nikad i ne skidam osmeh. Drugo, zašto bih se ja prema nekom ponašala kao kreten i zašto bih gurala ljude od sebe ako meni nije dobro? :)
Nema razloga za takvo što.
Deda mi je bolestan. Moji su u haosu zbog mog faksa i finansija, ne izlaze iz problema. Ja sam se ugojila deset kila. Baka traumira oko deke. Sa rođenim stricem ne komuniciram. Nedostaje mi sestrica više nego išta. Sama sam ovde. Apsolutno sama. Trpim raznorazne provokacije svako malo. Gubim živce, ako ih već nisam pogubila. Ne znam odakle uporno vadim nove za kidanje, najiskrenije... :)
al' ono... idemo dalje. Što to mora da zna svako? Što to mora da se vidi na meni? Je l' se vidi na Njoj, da otac maltretira i nju i njenu majku? Da joj ne da da ide kući vikendom? Da je vređa? da ih ponižava? Ne vidi se. Ko sam ja, sa svojim mizernim problemima, u odnosu na njene, da se oglašavam onda?
Zašto su ljudi toliko jebeno sebični?
Razmišljam, da se aktiviram zaista malo...
malo više. Da spremim rukopis za tu knjigu...
pa da pokušam, pa šta bude.
I neuspeh je deo odrastanja i svega. I ko zna zašto je to dobro uostalom... :)
I sve ja tako lepo fino, smislim... samo noć nikako da prođe.
Ne slutiš kako bih slatko dala sve što imam, da skupim pare, da sednem u bus, i da dođem samo da te zagrlim. Pa nek' se sruši svet. Nek' umrem, tu na licu mesta. Šta bilo. Ne tiče me se. Nemaš pojma koliko mi nedostaješ. Koliko mi značiš. I koliko te volim. Budalo jedna.
Ovo, traženje tebe u drugima mi ne ide kao što sam htela da ide.
