Ja bi' mog'o da mogu.

"Lice u gomili. Senka u prolazu. Ljudi je ne vide, ljudi je sanjaju. Tek kad je izgube znaju da bila je tu."

Stojim iza onog da nam u život ljudi ulaze ili kao blagoslov, ili kao lekcija. Često mešam ta dva, iskrena da budem. Ali ako ništa, naučila sam da ne budem više kivna (: Ni na sebe, ni na tebe, ni na koga. Naučila sam da se izmaknem kad mi pošalješ otrovnu strelu. Ne nervira me više. Ne pogađa me više. Nije mi ni smešno, ni tužno. Ravno mi je.
Sećam se nekih stvari. Što lepih, što ružnih... jer zaboravljam ono što mogu, a pamtim ono što hoću. 
Dugo mi je bilo žao što je sve ispalo ovakvo kakvo jeste... ali kako vreme odmiče, više nije. Bili smo tu jedno drugom da naučimo zajedno šta znači zaljubiti se, uplašiti se, voleti, odvoleti, boleti, odboleti, preboleti, zapamtiti, zaboraviti, setiti se, ćutati, drhtati. Biti besan. Biti ravnodušan. Čini mi se da ne postoji emocija koju s tobom nisam prošla. I osetila bar jednom. Dobro je, ako ništa, znam da sam čovek. 
Nemam snage da se "opraštam" s tobom ko zna koji put i da raskidam nešto što je raskinuto i raspadnuto odavno. Zato pišem. Zato oduvek pišem. Kad sam pričala, niko me čuo nije. Ne želim više da trošim reči. Ovako mi je lakše, ja sam svoje iznela, a to da li ćeš ga pročitati ili ne, nije moja stvar. Mada znam da hoćeš. 
Ne, nisam prodala privezak. Mada sam htela. Besna sam bila. Do momenta kad je jedna devojka stvarno htela da ga pita, bila sam ubeđena da ga ne želim više. I eno ga, u kutiji s nakitom. Jednom će mi biti drago da ga vidim i da te se setim. Do tad ga ne vadim iz papirne vrećice. Neka stoji. Nosiće ga moja ćerka jednom, nadam se. (:
Zvaće se Nina. Inače. Znaš, po mojoj mami.
Obzirom da se selim odavde, nadam se da me ovaj put nećeš naći. Broj ti nisam memorisala. Zaboraviću ga. Dok ga ne zaboravim, znam na šta ne treba da se javim.
Volela bih da te sretnem za par godina, srećnog. Nasmejanog. I pozitivnog. Onakvog, kakav si bio kad sam te upoznala i zavolela. Volela bih da te sretnem jednog dana sa nekim ko će da ti probudi onaj sjaj u očima koji sa mnom nikad nisi imao. Volela bih da te sretnem sa nekim malim "mini ti" bićem koje će biti slađe od meda i imati tvoje oči.
Volela bih da nikad nismo naneli ovoliko bola jedno drugom. Volela bih da smo mogli malo drugačije da sazrimo i odrastemo, al' jebiga, to je život valjda.

Ako me sretneš, a ne vidim te, prođi kao da me nisi sreo. Ako me vidiš da te gledam, nasmej se, biće dovoljno. Reči bi sve pokvarile. Kad smo ti i ja u pitanju, otprilike sve i jesu pokvarile što su mogle.

Rekao si jednom da ćemo uvek biti jedno drugom nezavršena priča. Smatram da grešiš. Bar što se mene tiče. Nema tu šta mnogo da se kaže da nije rečeno. Negde, u svoj toj galami, drami, buci, svađanju, ljubomori, gušenju, trpljenju i svemu, ono malo strasti, ljubavi i smeha, utihnulo je. Udavilo se. Nestalo. Tu se svaka priča završava.
Ne, ne blokiram te jer je meni tako lakše. Meni je svejedno. Jednostavno te znam, znam da ćeš se opet pojavljivati i opet tupiti isto.
Umorna sam cile, ne sluša mi se više ništa od toga.

Čuvaj se, budi mi dobro i budi srećan.
Ne pravi gluposti s nekom drugom kakve si pravio sa mnom.
Daj nekom šansu da te upozna zaista.
Ne beži od ljudi koji te voli, i ne troši vreme na ljude koji beže a ne znaju ni gde beže.
Pamti me po lepom. Ako imaš po čemu.
Ili nemoj, tvoje je. Po želji.

Vrag je odneo šalu.
I nas.

Ostaćeš, nešto prvo, naivno, dečije. I to mi niko ne može oteti. :) 
Ne, ne mrzim te. Samo nemam više razloga da te volim kao pre. 

Svet je lud. Čuvaj se. 

Lepo [Odgovori]

Ni sada mi nije jasno kako sam dospeo ovde... matrix je nepredvidiv!
Šta reći, hvala mu što gaji i neguje i ovakva mesta!