Utorak, Jun 10, 2014
Sad ćeš imati vremena, pa razmisli, da li si dobio il' gubiš. (:
Ako se ishranom može smatrati nalivanje čajevima i cigaretama, kao i svežim povrćem, onda se hranim prilično hahahah. Elem, ovo je jedan od onih "produktivnih" dana. Je l' te. Zatvorih se ovde u ova četiri zida da sama sa sobom razrešim neke stvari. Za početak, dve kutije čaja, dva litra kisele, pakla cigareta i sveska sa beleškama mi prave društvo. Mogu reći, prijatnije nego bilo koje drugo trenutno. Ako izuzmemo cvrleta sa faksa. I to je to.
Mogla bih da kažem i par reči na temu "...pa da te ne vidim više. eto." al' kontam da je pričanje prazne priče iznova više dojadilo svima. Bar meni jeste. U to ime, imam da dodam samo...
Drago mi je što te znam i što sam te znala. Drago mi je što si bio deo mog života. Prevrnulo se tu preko grbače i tvoje i moje, i lepog i ružnog. Savest mi je mirna, obraz mi je čist. Jednostavno sam prerasla neke dečije priče i gluposti. Imam 20 godina, i nemam želju da gubim vreme više na nešto što me ne čini srećnom odavno. Možda i jeste najbolje da nam kontakt ostane platonski. Ćao,ćao u prolazu i kraj. Ja ne mogu da ti crtam neke stvari. Ti valjda nećeš da ih razumeš.
S jedne strane mi je krivo što se osećaš kako se osećaš. Sa druge strane, nije ni malo. Zaslužuješ. Dok sam ja sedela u kući, plakala po celu noć i čekala da se setiš da postojim, sve je ostalo bilo preče. Nije to puklo preko noći. To je pucalo malo po malo.
Imala bih da nabrojim još koliko toga. Samo, ne vidim svrhu više, ako mi veruješ. :)
Neki drugi ljudi bili su tu, kad mi je trebao neko samo da me zagrli i da me stegne jako. Ti nekako, nikad nisi. Vremenom sam se navikla da nisi tu. I vremenom je prestalo da mi znači tvoje prisustvo. A odsustvo više nisam primećivala. Baš tako je sve otišlo do đavola.
Danas sam srećna. Konkretno danas. Sedim i učim, slušam muziku, palim cigaretu za cigaretom... trujem se. Briga me je. Raspoložena sam. Nemam nikog. Apsolutno nikog. I ne želim nikog.
Naiđe tako trenutak kad se pomiriš sa nekim stvarima i pronađeš svoj mir. Želim ti to.
Naiđe tako trenutak, kad više ništa nije važno, što se činilo da jeste.
Kad prestaneš da voliš. Kad prestane da boli. Kad je ravno. Potpuno ravno.
Ko je kriv, više nije ni bitno. Bitan je osmeh, koji je tu. Zakucan. Bitni su ispiti, koji su tu, i koji moraju biti dati.
Bitno je biti svoj. Zavoleti sebe. I verovati u sebe, bar jednom u životu.
Bitna je mirna savest i čist obraz.
Bar meni.
Čuvaj se.
